Šta grnčar prodaje kad na pijacu iznese šarenu porodicu krčaga, testija, bokala, ibrika, činija, ćuturica, bardaka…? Prodaje kaže pesnik, tragove svoga dodira, deo svoje i zemljine topline, ritam svoga pulsa i daha i šum svojih tajnovitih misli, dok okreče točak i smišlja oblik i boju predmeta.
Izrada grnčarskih predmeta na ovim prostorima ima dugu tradiciju sa obiljem tehnika, vrsta i oblika. Pa ipak grnčarija iz sela Zlakuska nadomak Užica, i zlakuški grnčari postali su poznati ne samo kod nas već i u Evropi , a neki kažu i u svetu. Sporo pečenje gline na otvorenoj vatri ,tehnika izrade grnčarije stara više od četiri veka, osnovna je karakteristika je zlakuške grnčerije koju destina porodica neguje i prenosi sa kolena na koleno.
I dok se na lončarskom kolu rađa jednostavni obris, makar i najobičnije saksije za cveće namenjen gradskom pazaru, na glinom oblepljenim rukama koje klize po glatkoj sveri predmeta, prepoznaje se najstarija delatnost čoveka u kojoj je sažeta njegova hiljadugodišnja veza sa zemljom. A u skromnim rukotvorinam od gline zlakuskih grnčara sačuvalo se nasleđe oblika, iskustvo, poruke i pamćenje preuzeto od predaka.
Pored ukrasnih predmeta poput amfora, koje su iz Zlakuse otišle širom sveta, grnčari iz pitomog užičkog kraja poznati su po izradi glinenih sudova, lonaca, đuveđara, pržulja, sača… u kojima se priprema hrana izuzetnog ukusa i mirisa. Osim tehnike pećenja na otvorenoj vatri koja je jedinstvena na balkanskim prostorima, osobenost zlakuške grnčarije leži i u sirovini za izradu. Prerađena glina se kopa u selu Vranjani, severozapadno od Požege, na dubini od 2 do 8 metara. Zatim se meša sa beličastim kamenom – kalcitom (ili popularnom „vrstom“ među grnčarima), koji se vadi u susednom selu, Rupeljevu iz majdana starog preko 200 godina. Glina se meša sa mlevenim kalcitom u odnosu 1:1, koji omogućava „zidanje“ veoma velikih formi.Posle pečenja sudovi se kale, odnosno umaču u kašu od kukuruznog, jamčenog ili raženog brašna. Ti sudovi mrke boje služe za spravljanje daleko čuvenih jela na ognjištu.
Ali nije samo grnčarija ta zbog koje bi trebalo posetititi ovo pikturesno mesto u zapadnoj Srbiji. Zlakusa se nalazi u bogatom turističkom okruženju kao što su planine Zlatibor, Mokra gora sa Drvengradom i Šarganskom osmicom, Ovčarsko-kablarska klisura sa svojim manastirima i Ovčar Banja, a tu su i reke Drina, Divčibare, Kadinjača… Sa najviše tačke sela (Gradina,931 m n.v.) pruža se veličanstven pogled na vrhove Zlatibora i dolinu reke Rzave sa jedne strane, odnosno na Ovčar, Kablar, požešku kotlinu, Sevojno i Jelovu Goru, sa druge strane.Zato su od Zlakuse markirane pešačke staze koje su postala otkriće za mnoga planinarska društva širom Srbije i Evrope.
