Iako obeležena krizom izazvanom pandejiom korona virisa 2020. godina biće zapamćena po procvatu tržišta nekretnina, kako kod nas tako i u regionu, ali i svetu. Cene kvadrata permanetno skaču iz meseca u mesec. U prkos očekivanjima mnogih da će „logdaun“ , gubitak posla i skretanje fokusa stanovništva na zdravlje i brigu kako sačuvati goli život, iznenadilo je mnoge sociološke , ali ekonomske analitičare. Kvadrati su traženiji nego ikad, poskupljenje je kod nas skočilo za 30 odsto u proseku za nekoliko poslednjih godina.Cene, naravno diktira tržište, odnosno odnos ponude i potražnje i potreba građana da reše svoja stambena pitanja. Ekonomisti navode i želju štediša da svoju ušteđevinu ulože u nepokretnosti, zbog niskih kamata na štednju i neizvesnosog kursa evra i dolara, povoljnih kamata na stambene kredite, odnosno „jeftinog“ novca i u ovo smutno vreme, nesigurnih ulaganja u druge ekonomske grane.
I dok jedni procenjuju da će se ovoj trend nastaviti i narednih godina, skeptici se prisečaju nekontrolisanog naduvavanja ovog balona uoči krize 2008. godine, kada je došlo do dramatičnog pucanja na tržištu nekretnina. U svetu je tržište nekretnina doživljelo svoju renesansu kakva nije zabeležena poslednje dve decenije sa porastom cena koje su skočile u proseku za 6,7 odstou u četvrtom mkvartalu 2020. u odnosu na isto tromeseće 2019. godine.
Da li nas očekuje scenario kao onaj iz filma „Opklada Veka“ ( The Big Short), dokumentarne drame u kojoj je grupa ekonomskih eksperata uspozorava da je tadašnji veliki uspon cena nekretnina neodrživ i da će naglo kolabrirati i dovesti do sloma berzi i velike ekonomske krize.S druge strane , stručnjaci procenjuju da ovaj balon ne može tako brzo pući, naprotiv navode da će trend potražnje za nekretninama trajati i iduće godine , a da bi stagnacija mogla nastupiti 2023. godine, ali ne i pad cena.Tvrdnja je bazirana na činenici da je zaduživanje i dalje jeftino i da će, popuštanjem pandemije i otvaranjem granica tržište zaživeti, što je već evidentno kod poskupljenjana građevinskog materijala i potražnji za stručnom radnom snagom.
A šta kažu skeptici? Cene nekretnina kreću se u ciklusima, doživljavaju svoje uspone i padove, pa onog trenutka kad potražnja opadne, a kupci ne budu spremni da izdvajaju tako visoke cifre, cene nekretnina će pasti.Upućeni navode i moguće potrese u Evropi kao što su nasilni BREXIT i tehnička recesija nemačke privrede, što bi kod nas moglo da dovede do smanjenja stranih investicija, odnosno priliva novca stranih banaka, odakle dolazi najviše sredstava u našu zemlju. Za sada je sve pod kontrolom, međutim na celokupno tržište nekretnina mogle bi uticati negativne kamatne stope koje u EU postoje od 2014. godine. Ekonomisti tvrde da one kod nas nisu realne, s obzirom na inače niske kamate na štednju, ali s obzirom na vlasničku strukturu banaka u Srbiji, politika kamatnih stopa banaka na domaćem tržištu zavisi od matičnih banaka. Ovaj svojevrsni ekonomski „nonsens“ koji navodi štediše da svoj novac drže u kešu, odnosno pojednostavljeno rečeno banke umesto kamate naplaćuju čuvanje novca, otvara mogućnost povlačenja istog, odnosno prelivanje depozita u nekretnine kao jednu od najsigurnijih investicija, što bi pa opet pa podiglo cene nekretnina i naduvale balon.
Dobra vest je ta što je Evropska centralna banka najavila da neće menjati politiku negativnih kamatnih stopa bar do 2022. godine, a ne očekuje se ni da će Narodna banka Srbije značajnije menjati sadašnju politiku referentne kamatne stope, s obzirom na povoljno eksterno okruženje.
Suma, sumarum, proces nije završen, pa za sad ostaje da motrimo šta će doneti vreme.
